Dan 03-07-1992

Napuštam zatvorsku bolnicu u svojoj civilnoj logorskoj garderobi.
Mogu hodati skoro normalno. Imam oko 65 kg.

U običnom autu dovezli su me u logor Kerestinec.
Sve izgleda drugačije. Mirnije i čišće. Nema velike vike. Hodnici su obojeni. U sobama pokretni vojnički kreveti.
Dobio sam jednokrevetnu sobu. Za ručak dobio sam pun tanjur makarona sa sirom.

Noću se čuje vika na hodniku. Kao da su nekoga dovezli. Malo kasnije otvaraju se moja vrata.
Ustanem i čekam. Stražar VP, sa nekim svojim prijateljem koga bi se čovjek u mraku prepao. U crnoj odjeći naoružan do zuba. Prilazi mi.

Ja sam ustaša, kaže on. Znaš što ću sada da ti uradim?
Izvlači stari vojnički bajonet i vrh mi stavlja pod bradu.
U sebi pomislim: hoće li me ovaj sada spasiti i ubosti?
Za par sekundi kaže: gledaj, još ima na njemu četničke krvi, i podiže nož pred moje oči.

Stražar ga cimnu za ruku i kaže: idemo, čekaju te.

Vratim se u krevet.

Dan 04-07-1992

Home